bravo idiote

Sve vise verujem u to da ni snovi vise nisu na mojoj strani i oni me neprekidno potsecaju na realnost :((

 Neka proslava, kod nekoga... Sve nepoznata lica, ali svi znaju Njega. Moja kuma je pored mene. Neko je pomenuo carobnu rec "Aleksa" i u meni je sve zatreperilo... Sledeci trenutak, eto njega, ulazi u prostoriju, nasmejan, vedar i svi se raduju sto ga vide. Samo ja, ja sam potonula. Nisam vise dobro raspolozena, dosta mi je svega i izlazim na terasu da ohladim misli... Terasa nedovrsena - samo jedna uska, kratka betonska ploca, nema nicega, nikakve ograde cak ni privremene. Stojim na ivici, gledam dole negde al noc je, nista ne vidim, okrecem se i ugledam njega, stoji tacno naspram mene. Pocinjem da se tresem - hladno mi je. Osetim njegove ruke na mojim ramenima, vidim kako se primice mom licu, zatvaram oci! Poljubac je bio dug, topao i prelep! Pozelela sam da se ne zavrsi, osecala sam kako se unazad primicem ivici terase "Aleksa, pascu !!!" "Ne boj se, neces, drzim te" nastavlja da me ljubi, deo mog stopala vec prelazi ivicu i u trenutku kada sam mislila "to je to, padam" Njegove ruke su me povukle napred "neces pasti, ja sam tu" Ulazim nazad u prostoriju i odmah prilazim mojoj kumi sa sirokim osmehom na licu, kazem joj tiho, a u sebi vristim "Duso, ljubila sam se sa Aleksom" Nije ni trepnula... "Da, znam - videla sam" 

Probudila sam se i pomislila: "Nije ni cudo sto sam sanjala da sam na ivici, ja i jesam na ivici"

A moja kuma - ona sve uvek zna, a mislim da ce jednom stvarno da polozi za C kategoriju, da moze redom da gazi one koji mene gaze u snu i na javi :)

Lezim kuci vec sedam dana - bolesna! Sve me je sastavilo... Iz cista mira, od struga na dole sve mi je utrnulo, svaki milimetar koze, ne mogu da se pomerim, a jurcam po lekarima... Da sve bude jos lepse, pre tri dana dobijem i upalu sinusa! Smucio mi se kompjuter i igrice i filmovi i spavanje i malaksalost i SVE!!!

U zivotu toliko lekova pila nisam...

Juce posle dve ture od po tri tablete, nekako zaspim u dva po podne! Oko 4 probudi me telefon, iz prve nisam mogla da verujem da sam budna, mislila sam da sanjam, jer melodija je bila podesena specijalno za njega - ne, moram da sanjam! Ali zvuk se pojacavao "Ovaj krug sam smisllio, ovaj krug sam stvorio, ovaj krug sam razbio u etar rasuo, vetar misli vetar zna sve sto znamo ti i ja..." da, deinitivno Ognjen! Javila sam se

"Hej, pa gde si ti? Jesi li ziva?"

"Valjda jesam"

"Pa sta je sa tobom, jel ti bolje?"

Imala sam snage da se nasmejem 

"Ne bih rekla, cak mislim da mi je gore"

Malo smo caskali o prepisanim lekovima i terapiji i onda je zavrsio razgovor:

"Ajde, budi mi dobro i brzo mi ozdravi"

"E ako je zbog tebe..."

A Aleksa me je zvao samo jednom i to da mu pomognem preko telefona problem sa kompjuterom...

Da li se ja to vracam starom zlu??? :((

Imacemo novi bulevar u Novom Sadu! Zar to nije divno??? Smanjice se guzva u do sada zakrcenim ulicama, ljudi ce imati vise izbora kada sednu u auto pa krenu gde god da su se uputili... Da, to je bas lepo ALI !!! Ali, svako malo NEMA VODE !!! Prvo je to bilo nema vode od 3 ujutru do 3 po podne... Onda nema vode od 9 uvece do 9 uvece sledeceg dana... Sve sam trpela vrlo smireno (pa ljudi rade, moraju da iskljuce vodu) celicne zivce sam imala. Sve dok...

Preksinoc nestalo vode - dobro, ajde, sta sad, doci ce... Juce ustajem ujutru da idem na posao - vode nema! Dolazim sa posla - vode nema! Do 01 iza ponoci cekala sam kao ludak da se istusiram, al dzabe!!! Danas ustanem, i dalje nema vode, dodjem sa posla vode nema... E tu su moji zivci postali providni - stanjili su se do tacke pucanja... Gadan PMS me maltretira, umorna sam hronicno, na poslu bolje da ne pricam sta sve dozivim a vode nema! Moj muz, kada je ugledao moju facu dok sam uporno zvala zauzeti broj vodovoda, gledao me je i povukao se u kuhinju jer je znao da sledi eksplozija... U vodovodu su me obavestili da je voda pustena. ?!?!?!?!?!?!?!?! Ma nemoj??? Dobro, ajde, divno, samo jos da "stigne" do cetvrtog sprata moje zgrade pa da mi dan na bolje krene... Vodovod sam drugi put zvala 2,5 sata kasnije jer je cesma bila suva ko barut a cevi nisu ispustile nikakav zvuk naznake da ce se dragocena tecnost pojaviti! Otisla sam kod kume da se istusiram, nisam mogla vise da podnesem ni prljavo kupatilo, ni svinjac u kuhinji a ni sebe samu... Malo pre sam dosla kuci - dosla voda!

Nek naprave vise taj bulevar, jer sledeci put, ne daj Boze da ja opet budem u PMS-u a da bulevar nije gotov i da voda nestane na skoro 48 sati...

Počela sam da se radujem predstojećem vikendu još u ponedeljak... Ova nedelja mi je jako teško pala...

Pošto sam skoro promenila radno mesto, teško mi je palo privikavanje... Sada mi je bolje radno vreme (nije više po smenama) opuštenija je atmosfera, ali ponekad treba da uskočim kao zamena u smenu ako je neka koleginica sprečena da dođe... Tako sam se ja odučila od radnih subota i nedelja!

Izađem sa mojom kumom u petak veče, promocija tekile... Jaooooj, eto tako je bilo... Pošto radim u taxi udruženju, zovem taxi u 02:15 i koleginica me pita "Da li znaš da radiš prvu smenu ujutru?"

Ne, nisam znala, tj znala sam da sam se dogovorila sa koleginicom da je zamenim, ali sam zaboravila... Tako sam odspavala 2 sata i ajde na posao... :(

Svaki sledeći dan mi je bio jaaaako naporan, a danas, dolazi Aleksa, donosi mi sok, moje omiljeno su-voće... Jedan kolega sedi besposlen sa nama, pije kafu i kaže

"Vidi ti ovo dvoje što se švaleraju, celu noć bili zajedno i sad tu kao nešto se još domunđavaju" Otvorena provokacija, ali neistinita (nažalost) - Aleksa se nasmejao, pogledao ga i rekao "Da, jesi video ti to?" - Morala sam da se osmehnem! Neka misle i dalje ako im je to prioritet... Onda svratila moja kuma i donela su-voće... Kao šlag na tortu, dolazi još jedan kolega, opet sa flašom su-voća... 

Kako samo pamte šta je meni bitno :))