Uzalud želim da vidim tvoje oči
uzaludne i prazne su mi besane noći
na kapcima kao olovo da stoji
srce mi samo poraze broji!
U tvom životu nema mesta za mene
tužno je kada sve umire i vene
čekanje da telefon zazvoni,
daleki su sada osmesi oni...
Ne znam da li ti je ponekad žao?
Što nisi bio grub i zao?
Moja tuga i moja bol,
idu samo na život tvoj...
Ali čuvam te van mog pakla
ja se iz njega još nisam pomakla
ipak si došao one noći,
kada si rekao "možda neću doći"
I samo jedna noć bila je naša,
poletela je ka zidu prazna čaša
i nikad mi gore bilo nije
nego tada "jeste? Ili nije???"
Od tada dani se sporo broje
znaj da je moglo biti i tvoje
nisi ti kriv, nisam ni ja,
ono što se desilo, bila je sudbina!
Ipak morala sam poreći,
nisam ti još i to mogla reći,
nek budem tužna, nek plaču oči,
ipak čuvam tvoje spokojne noći !!!
