Kada sam bila mala, jako mala sanjala sam o svom princu na belom jednorogu... Kucica u sumi medju drvecem, ispred ljuljaske, crvene ruze... Onda sam odrasla i "probudila se" ali samo sto se tice jednoroga i princeva...
Danas sam shvatila kako i dalje sanjam, mastam, zamisljam i tako u nedogled...
"Hm, sta sutra da obucem?" Da, danima ga nisam videla pa kontam u cemu dobro izgledam, onda zastanem, pa se zapitam "Zasto zelim dobro da izgledam za njega?" Da, on izgleda fantasticno i sve mu lepo stoji...Verovatno zato hocu i ja da dam sve od sebe...
Onda pocne klasika za zenski svet: Sva moguca depilacija svih delova tela, izuzev glave... Onda i glava dodje na red: Sampon, regenerator, pakovanje, feniranje, snalice, gumice itd...
Onda se opet vratimo na odecu: Povadim sve iz ormana, cak i ono sto NIKADA obukla nisam, da bi opet zavrsila u kombinaciji od pre nekoliko dana...
Onda parfem, pa ide li ova bluza uz ovo ili uz ono? Da li cipele ili patike? Torba ili tasna... Jaooooj, ovo nije iste nijanse, ajd ponovo, ronilacka oprema i pravac u orman, idemo ispocetka...
Dok sve to prodje - preznojena sam!
Kupatilo - evo me stizem...
Onda izadjem iz kuce odem na posao, vidim ga, odem u kupatilo, pogledam se i konstatujem sama sebi kako sam mogla i bolje...
A ja samo zelim da opusteno sednem kraj njega, da pijemo kafu, da se smejemo, da ne razmisljam o odeci, sminkanju, obuci, kosi i sl...
Pocinjem da se ponasam kao da opet imam 15 godina...
Ne Aleksa, ne mogu se ja ljutiti zbog toga na tebe - Nisi ti kriv sto si lep i zgodan :))
Al sutra je ponedeljak i ja cu opet ujutru da se izlomim po kuci spremajuci se za njegove oci!
Stvarno je lakse biti musko !!!
Ok, dovoljno sam zakomplikovala... Mislim da je vreme da objasnim... Jednog sa posla pokusavam da zaboravim, kao i sve ono sto se desilo medju nama a na drugog se trudim da ne mislim - al ne vredi! Ponovo opravdavam naziv svog bloga!!!
Poslednji post "nije mi jasno" odnosi se na ovog drugog, a sada moram da ih nekako zovem, inace ni ja necu znati o cemu pisem tj o kome...
Moj "bivsi" koga hocu da zaboravim, u ovom blogu bice Ognjen, a drugi (zamenik direktora) koji mi vec i u snove dolazi bice Aleksa...
E sada cu da se vratim na onaj post Poslovna saradnja da bi napokon napisala sta je dalje bilo...
Ognjen je dosao i sa vrata poceo "Gde je ta kafa?" Ta kafa nije bila skuvana zato sto je esspreso aparat bio iskljucen pa mu je trebalo vremena da se zagreje nekih 20-30 minuta... Tako da sam mu to objasnila i onda smo poceli da radimo... Jedva, nekako uz njegove komentare "ovo ne moze ovako, ovo se ne radi ovako, cija je ovo glupa ideja bila..." I sve tako dok nisam pocela da ludim, a na svakih 5 minuta pominjala se ta neskuvana kafa... Aparat se napokon ugrejao a ja sam vec kljucala... Ustala sam i krenula da pripremam sve za kafu a on opet "Pa hoce li ta kafa?" "Aman, nije do mene, cekaj..." "Pa da nikada nije do tebe, hoces li ti vec preuzeti odgovornost za tvoj zivot?" Pao mi je mrak na oci... "Ja da preuzmem odgovornost?" "Da ti..." "I to mi kaze osoba koja kada se radi o odgovornosti nestane, okrene se, ode i ne javlja se??? To je odgovornost Ognjene???" Ucutao je nije vise nista slicno rekao, nekako je malo odgovornije pristupio poslu zbog koga smo se i nasli... Otisao je a meni je ostalo da cekam Aleksu da dodje sa godisnjeg kako bi se posao nastavio...
Aleksa kada je dosao nedelju dana kasnije, odmah je pristupio resavanju problema a meni se nikako nije radilo, ne kraj njega... "Ne mogu vise, dosta je za danas..." Osmehnuo se "Hoces da mi pokazes kako se radi u programu, mogu ja to da radim?" Sad je na mene bio red da se nasmejem... Aleksa nije znao ni word na kompjuteru da ukljuci a kamoli da radi na programu sa bazom podataka...Ali taj duh mi je trebao...
"Ok, idemo dalje..." - Lepa poslovna saradnja nema sta! :))
