Eto, On se vratio sa godišnjeg u utorak... Tri nedelje ga nisam zvala... Pre toga sam bila srecna da ga ponekad poslovno čujem i jednom nedeljno poslovno vidim... Bilo mi je bitno samo da je tu... "Progutam knedlu" svaki utorak jer znam da ću ga taj dan videti i budem "normalna"... Trudim se da niko ništa ne vidi... Kada ga neko pomene ja ne reagujem, čak ni pogledom... Al nisam bila spremna da će danas doći u firmu... Pa sam zanemela... Onda sam razmišljala, pa je opet bolelo - jako... Onda je On zvao - poslovno, pa ja njega - privatno, ali od posla nisam stigla da pričam sa njim ni malo, pa sam mu rekla da ćemo se čuti... I nazvala sam ga kad sam došla kući... Guska, ćurka!!! Jesam - priznajem! BRAVO IDIOTE !!! Uradila sam upravo ono što sam obećavala samoj sebi da neću uraditi...

"Ej, nisam stigla danas ništa da ti ispričam, pa sam te sad nazvala, da čuješ šta je bilo danas..."

I pričam o koleginici, smeje se slušajući njene današnje gluposti... Nekoliko trenutaka tišine... Onda On: "Jesi ti dobro? Jesi." 

"Što volim kad mi postaviš pitanje, pa onda sam odgovoriš na pitanje i to još vezano za mene..."

"Pa video sam te danas..."

"Eh..."

"Muž sluša? Dečko, švaler??"

"Muž ne sluša, dečka nemam, švalera nemam..."

"Ha ha, što?"

"Ne treba mi više niko... Dosta sam ja sjebavala druge, bilo je vreme da neko i mene sjebe..."

"To gde ja prođem tu trava ne raste?"

"Da, otprilike tako nekako..."

I završimo mi razgovor... I opet nisam umela da se uzdržim već mu ja (IDIOT) pošaljem  poruku:

"Da ti odgovorim na pitanje za švalera "Ti stvarno nemaš nikakve veze sa tim, što posle tebe nikome neću dati da mi se tako približi!" Laku noć"

Odgovor nisam očekivala, naravno nije ni bilo odgovora... A šta sam želela??? Ne znam... Ne znam ni koliko vremena će proći da bi ja uspela da ga zaboravim, ili barem da prestane da boli... Eh... On je zaista FENIX ali samo zato što sam mu ja dozvolila da to bude u mom životu i mom srcu!