Moj muž je "razmišljao" - mene je glava zabolela... Sa ili bez svetske finansijske krize nama je isto. Nemamo pa nemamo... Juče je dobio platu za maj mesec, iznajmljeni stan, astronomski računi za sve i svašta verovatno su mnogima poznati, ali on razmišlja o kupovini novog kreveta??? Bračnog, velikog... Super... Uzdahnula sam a onda sam pokušala normalnim razgovorom da mu objasnim neke stvari... Kao i uvek to se završilo mojim nervnim slomom, a njegovim ćutanjem...

"Samo pokušaj da me shvatiš, lepo je to što ti sanjariš, ali barem prihvati stvarnost... Šampon mi je pri kraju, regenerator isto, o kupovini šminke mogu samo da sanjam, prašak za veš treba kupiti, u subotu sam kuma najboljoj drugarici koja se udaje a ja na "vagu" stavljam da li da nosim kod obućara jedine cipele pristojne za takvu priliku koje se raspadaju, ili da odem kod frizera da me isfenira... Ti pričaš o krevetu??? Nosiš pet normalnih stvari u krug, ni za tu svadbu nemaš šta da obučeš... Na kraju kod frizera neću ni ići, da možeš ti da kupiš nešto što je pristojno da obučeš..." 

A kada sam došla mrtva umorna sa posla, htela sam samo malo njegove pažnje i ljubavi... Nekoliko zagrljaja, malo mira i tišine jedno uz drugo... Godinama pokušavam da mu objasnim da je problem u pogledu na život i prihvatanju... Njemu je čaša večito polu-prazna, meni je uvek do pola puna... Volela bih ga isto i sa parama i luksuzom i bez svega toga... Pričam uporno da sam sa njim zbog njega a sve drugo mi je tako nebitno... Onda ja ispadnem "neodgovorna, nemarna, ona-koju-boli-uvo-kako-će-on..." Zaboga... Pa ne boli mene uvo, jednostavno ja ne dozvoljavam sebi da se nerviram 24/7 zbog jedne te iste stvari - računi... Ja sam radila, zaradila, donela... Šta ja sad da radim? Da gubim živce ybog stvari koje ne mogu promeniti? Ne mogu i neću...

Eh, možda samo uspem jednog dana da mu objasnim samo onoliko koliko je potrebno da razume mene... Ja ću dotle da razmišljam o njegovoj želji da kupi novi krevet... Slatko zar ne? :) (ovo je osmeh ironije)